Eseji - Tekstovi - Citati

Preuzeto:  LINK Prevod: Jelena Nadam se da ću Vas u narednih sat vremena podstaći na promenu perspektive. Ono što bih želeo da Vam približim, jeste kvantno-mehanički model; ne samo model čovekovog tela, već Univerzuma, koji je naše kosmičko telo.  Naše naučno razumevanje danas prolazi kroz promenu paradigme. Opažanje onoga, što je prava priroda materijalnog sveta, doživljava promenu. Do sada je interpretacija materijalnog sveta, uključujući naše telo, počivala bukvalno na sujeverju, sujeverju materijalizma, prema kome je čulno opažanje merodavno za ono, što doživljavamo kao stvarnost. Naravno, već i zdravi ljudski razum mi govori da to ne može biti: preko svojih čula doživljavam da je Zemlja ravna, u šta, naravno, više ne verujem. Doživljavam da stojim na nepokretnom tlu, pri čemu znamo da se ono vrtoglavo brzo okreće i juri kroz prostor brzinom od više hiljada milja na sat.  Moje čulno opažanje mi kaže da Sunce izlazi na istoku i kreće se preko neba itd. za šta...

„Mora se priznati da voljeti Hesea danas nije odveć na cijeni“. Ova žalosna konstatacija o Hermanu Heseu, citirana na početnim stranama nove biografske knjige Gunara Dekera „Hesse: Wanderer and his shadow / Hese: Lutalica i njegova sjenka“ (Harvard University Press 2018), pojavila se u jednom nekrologu posle piščeve smrti 1962. godine, ali nešto slično tome moglo bi se reći i danas, kao što se moglo reći i prije 100 godina. Otkako je prvi put objavio svoj prvi roman 1904. Hese je bio jedan od onih pisaca koji uspijevaju da istovremeno budu kanonski – 1946. dobio je Nobelovu nagradu za književnost – i da od kritike gotovo permanentno budu smatrani staromodnima. Veliki njemački modernisti koji su bili njegovi savremenici uglavnom su ga prezirali: „Mali čovjek“, tako ga je zvao pjesnik Gotfrid Ben; „On pokazuje mane većeg pisca nego što to u stvari jeste“, rekao je za njega Robert Muzil. U Americi se danas na Hesea gleda s visine kao na pisca za adolescente. Ako ga volite s 15 to je do...

Prije više desetljeća neki je mladi njemački pjesnik napisao svoju  prvu knjižicu. Bilo je to slatkasto, lagano, nepromišljeno nabadanje blijedih ljubavnih rima, bez forme i bez mnogo smisla. Tko je to čitao, osjećao je tek plaho strujanje nježnoga proljetnog daška, a u sjeni propupalih bokora nazirao mlađahnu djevu u hodu. Bila je plavokosa, nježna, u bijelo odjevena i šetala u predvečerje svijetlom proljetnom šumom - i to je sve što se o njoj čulo. Pjesniku se to činilo dostatnim, a kako nije bio bez sredstava, on  odvažno započe staru, tragikomičnu borbu za javnost. Šest slavnih i nekoliko manjih nakladnika tom su od iščekivanja napaćenomu mladcu svi odreda uljudno odbijajući vratili uredno napisani rukopis. Njihova vrlo štura pisma ostala su nam sačuvana i stilom se bitno ne razlikuju od odgovora kakve su u sličnim prigodama uobičajili slati današnji nakladnici, no sva su pisana rukom i očito nisu izvađena iz neke unaprijed stvorene zalihe. Razdražen i umoran od...

Dvadeset osmog marta 1973.godine, velikan filmskog holivudskog platna Marlon Brando je odbivši da primi Oskara za legendarnu ulogu u filmu „Kum”, javno podigao svoj glas protiv diskriminirajućeg odnosa holivudske filmske produkcije prema Indijancima, naroda koji je vekovima živeo na sadašnjem američkom tlu, a nakon osvajanja predstavljen kao divljačka horda koja u borbi za sopstvenu teritoriju uništava jedno „divno, novonastalo uređeno društvo... Tog dana, na 45. dodeli Oskara, kada su u pompeznom holivudskom nobles maniru voditelji prozvali oskarovca Marlon Branda, umesto slavnog glumca na scenu je kročila u indijanskoj nošnji mlada i lepa glumica, Sacheen Littlefeather, čije obraćanje je bar na trenutak zasenilo svet. Kada je jednim kratkim pokretom ruke jasno stavila do znanja da odbija da primi nagradu, u sali je nastao muk u kojem je glumica suzdržavajući se od emocija, održala kratak govor u Brandovo ime: Marlon Brando duboko žali što mu moral nalaže da usled izuzetno ...

Mama i tata su u kužini pili kavicu i čitali su novine. Ja sam drinkao kakao sa udrobljenim baškotom. Onda je mama zavrtila sa glavom i rekla je: „A stvarno, jebate, pa nemoš virovat šta ovi ludaš Batarelo sere!“ Tata je spustijo novine i pitao je: „Ko je Batarelo?“ Mama je rekla: „Oni bogomoljac iz Vigilarea!“ Ja sam pitao: „Šta je to Vigilare?“ Mama je rekla: „Vigilare je udruga katoličkih fanatika! Slični su ka oni bolesnici iz U ime obitelji! I jedni i drugi oće žene pretvorit u sluškinje i strojeve za rađanje!“ Tata je pitao: „I šta sere ti Batarelo?“ Mama je rekla: „Kaže da je dokazano da silovane žene čine manje pobačaja nego žene koje nisu silovane! Moš li to virovat?“ Tata je rekao: „U, jebate…“ Mama je prosikćala: „Šta to znači, za gospu blaženu?! Jel to znači da žene triba šta više silovat kako bi bilo šta manje ambortusa?!“ Tata je vrtijo sa ćivericom i rekao je: „Bogami ga je pretjera…“ Samo onda sam ja uletijo: „Sestra Melita kaže da Batarelo je prva liga!“ Mama je zin...